Ma neka, pusti ti mene. Ne moraš brinuti. Zar ti izgledam neko koga možeš dva put slomiti? Ne, mili, pa ti si barem jedan od onih koji kad nešto učine, učine da se zapamti. A ja sam zapamtila. Sve tvoje. Pa čak i bol. Zato, jednom si me slomio, a drugi put – samo razočarao.
“Hteo sam samo da joj šapnem posljednji put da je bila moje sve! Pazi mene “bila”. Zapravo bila i ostala moje sve, al’ jebeš ga.”
Kraj. Nema dalje, uradila sam sve što sam mogla ili stigla da uradim. Prvo sam sahranila iluzije, onda ideje, pa ambicije, zatim emocije i motive. Ostala mi je još nada…još nju da začeprkam, pa da mirno napustim bojište.