.

Bila je jedina koju sam htio zvati kad god se probudim u gluho doba noći, čak i onda kad je druga djevojka spavala pored mene. Za nju je bila svaka pjesma uz koju sam se napio svaki put kad sam je čuo. Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je netko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. I svi su to znali, osim nas.’